ИСТОРИЈАТ

dzhistory

Први зачеци организоване здравствене заштите становништва у XIX веку, и раније, у данашњој Беочинској општини везани су за манастире Беочин и Раковац. У то време било је уобичајено да се у оквиру манастира пружају здравствене услуге и примају болесници на лечење. Оболели мештани из околних села долазили су код монаха по медицинску помоћ и лекове.

Између два светска рата у кругу Беочинске фабрике цемента основана је Општа болница која је располагала са 30 кревета. Имала је салу за мање операције и зубну амбуланту. У Беочину су постојале и приватне ординације које су пружале здравствену заштиту житељима.

После Другог светског рата у оквиру фабрике цемента, која је претходно одузета власницима, основане су државна апотека, стоматолошка ординација, лабораторија, женски и мушки стационар и амбуланта опште праксе. У данашњој згради полиције 1945. године отворена је здравствена амбуланта као испостава новосадског Дома здравља. Десетак година касније на иницијативу тадашњег лекара др Густава Ивковића основано је и породилиште у којем је радио стручни кадар. У просторијама конака манастира Беочин налазила се болница за плућне болести која је углавном омогућавала лечење и физички опоравак оболелима од туберкулозе.

Одлуком Народног одбора Општине Беочин од 26. новембра 1962. године основан је Дом народног здравља Беочин који је правни претходник данашњег Дома здравља, а годину или две касније и Народна апотека као друга здравствена установа у Општини. До њиховог удруживања дошло је 1. јануара 1985. године када је формирана здравствена радна организације под именом Дом здравља. После доношења Закона о здравственој заштити 1991. године, пословање Дома здравља ускладило се са одредбом тог закона. Те исте године променио је свој дотадашњи назив у Дом здравља „Др Душан Савић Дода“ Беочин.