Савети лекара

Стиже нам хладније време…

20160926_140030-2„Стиже нам хладније време, јесен и зима који нам доносе прехладе и грип. Такође, безвољност, умор и пад концентрације су карактеристични за јесење и зимске дане.

За одржавање здравља и заштите против разних инфекција, треба ојачати имунитет. Балансирана храна базирана на воћу, поврћу, риби, немасним сиревима и месу јача имунитет и враћа енергију. Током дана треба конзумирати више мањих оброка, чиме се растерећује организам и покреће успорен метаболизам. Уједно се превенира вишак килограма током зиме, чиме се враћа самопоуздање и ведрина. Такође, потребно је пити што више воде и чајева који ослобађају организам од токсина. Из употребе би требало потпуно избацити алкохлона и газирана пића.

Редовно и темељно прање руку, као и потпуно одржавање хигијене може да спречи настанак инфекција, као и редовно проветравање просторија у којима се борави.

Веома је битно обезбедити довољно сна пошто је он кључан за правилно функционисање имуног система – требало би свако вече спавати између 7 и 8 часова.

Стрес, такође, може допринети добијању прехладе, тако да је важно себи не дозволити превише нервирања, поготово када су у питању ствари на које се може утицати или их променити. Умерена физичка активност је од суштинског значаја за оджавање здравља. Шетање је најлакши начин да се остане у форми. Шетањем се могу сагорети калорије, побољшати крвоток и рад срца и плућа и ослободити се стреса.

Током јесени и зиме има мање сунчеве светлости, а она ублажава лоше расположење тако што подиже ниво хормона среће ендорфина, природног антидепресива, зато током дана треба провести слободне тренутке напољу. Не треба занемарити ни технике опуштања, на пример медитацију или јогу, које ће омогућити брз опоравак од напорног дана и помоћи да се постигне унутрашња хармонија“, саветује др Никола Савић, доктор опште медицине

Савети за дијабетичаре 

Дијабетичар треба да има пет-шест оброка на дан, три главна и две такозване ужине, ако је на инсулину.

Све хранљиве материје морају бити заступљене у исхрани дијабетичара, а витамини и минерали у неограниченим количинама.

Со мора бити ограничена на једну кафену кашичицу у току целог дана.

У џепу увек мора имати кекс, бомбону, чоколадицу или коцку шећера да сам себи помогне ако му падне шећер. 

Шта дијабетичар сме да једе?

Прва група намирница – млеко и млечни производи:

  • јогурт, кисело млеко, млеко али са мало млечне масти 1/2 l на дан;
  • млад, неслан швапски сир до 100 g на дан;
  • павлаку, кајмак и тврде пуномасне сиреве се сме јести.

Друга група намирница – хлеб и замене за хлеб:

  • хлеб 50 g по оброку, црни и интегрални;
  • бели хлеб и гриз не јести;
  • тестенине са јајима нису пожељне у исхрани дијабетичара;
  • пите, гибанице, пецива, могу се узети минималне количине;
  • замене за хлеб – кромпир и пиринач не јести са хлебом тј. кад једемо кромпир и пиринач не треба да једемо хлеб.

Трећа група намирница – поврће *А*:

  • препоручује се;
  • купус (слатки и кисели), келераба, карфиол, краставци, зелена салата, першун, печурке, спанаћ, зелена паприка, боранија, парадајз, блитва.

Четврта група намирница – поврће *Б*:

  • може, али само 100 – 200 g на дан зато што у себи садржи шећер;
  • шаргарепа, пасуљ, сочиво, млади грашак, црни лук.

Пета група намирница – воће:

  • дозвољено воће: јабуке – 2 ком. на дан, крушке – 2 ком. на дан, банана – 1 ком. на дан, поморанџе – 2 ком. на дан, трешње, вишње, јагоде, рибизле, купине, малине – 2 шоље на дан;
  • забрањено воће: лубенице, смокве, грожђе, урме, шљиве.

Шеста група намирница – месо и прерађевине од меса:

  • није дозвољено свињско месо, а ако се конзумира мора се скинути масноћа и јести јела са роштиља, а не поховано;
  • сухомеснати производи дозвољени само 100 g на дан;
  • забрањени чварци и сланина;
  • препоручује се: говедина, телетина, риба посна, морска, пилетина и ћуретина – бело месо али без кожице, барена и динстана на уљу;
  • јаја само кувана и то 4 ком. недељно.

Седма група намирница – масти:

  • свињска маст је строго забрањена, као и мајонез, кајмак, ораси, бадеми, маслине;
  • користити само биљне масти, уље.

Дневно треба узети 1,5 l течности. Дозвољено је пити природне сокове као и кафу и чај, али без шећера.

Саветује др Вера Радосављевић, спец. опште медицине